Počelo je kao maštarija…kada bi bilo, jednog dana i tako dalje…
Za sve vreme maštanja koje se odnosi na godine i godine, gde god da krenem ja kupim tu i tamo po neku sitnicu, detaljčić, ono što je u bližem i daljem okruženju poznato kao „gluposti“!
Kad god mi se ukazala prilika, ja sam trpezarijski sto kod kuće dekorisala kao da se radi o kakvoj gala večeri, poklon za drugaricu pakovala i po tri sata samo da bi bio savršen (i da se ne lažemo da bi ostali gosti na rođendanu ili slavi to pohvalili).
Najomiljeniji dani su mi oni kada ima puno poklona za pakovanje kao što su nove godine, dan zaljubljenih, sestrin rođendan, okupljanje društva za kartanje… Kao omađijana sam danima smišljala i osmišljavala, seckala, lepila i ko zna šta sve ne.
A onda je moja drugarica (jedna od onih koja se mnogo radovala mojim poklonima, verovatno ne toliko zbog samog poklona koliko zbog pakovanja) rešila da se uda.
I bez da me je išta pitala, rešila je da joj baš ja organizujem venčanje. Ubeđivala me je čitava dva minuta, a ja sam se ceo prvi minut nećkala samo iz pristojnosti.
Tako su moji dragi prijatelji kumovali ostvarenju mojih maštarija. Njihovo je venčanje za mene bilo magično, i tako je sve počelo.
Kako to obično biva, jedna drugarica je moj rad preporučila drugoj, zatim i trećoj…
Zahvaljujući tome, Lans je danas jedna mala komuna koju čini nas nekoliko devojaka i po neki put dečaka, posvećenih tome da nečije, odnosno vaše, venčanje, proslava, rođendan, krštenje… bude magično.
Ana Lekan